Uvod u programski jezik C

OSNOVNI ZNAKOVI JEZIKA

Pri građenju programa koristimo skup ASCII znakova:
• slova engleske abecede A, B, C, ... , X, Y, Z, a, b, c, ... , x, y, z
• cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
• specijalni znaci: + = _ - ( ) * & % # ! | . , ; : ' / ? { } ~ \ [ ] ^
• neštampajući znaci space (blanko), znak za novu liniju, ...

Službene reči jezika su rezervisane reči i ne mogu se koristiti kao identifikatori. To su reči:
auto, break, case, char, const, continue, default, do, double, else, enum, extern, float, for, goto, if, int, long, register, return, short, signed, sizeof, static, struct, switch, typedef, union, unsigned, void, volatile, while

KOMENTARI

Služe za objašnjenja u toku pisanja programa. Pomocu komentara program postaje citljiviji za coveka, prevodiocu(kompajleru) je potpuno sve jedno da li postoji sto hiljada linija komentara ili ni jedna jedina. Komentar počinje znakovima /* , a završava se znakovima */

pr: /* ovo je KOMENTAR u jednom ili u više redova */

Ako je za komentar dovoljan jedan red teksta možemo koristiti znakove //

pr: // ovo je komentar

IDENTIFIKATORI (imena)

Koriste se za označavanje osnovnih objekata jezika: konstanti, promenjivih, funkcija i tipova podataka. Imena čine reči koje se sastoje od: slova, cifara i specijalnog znaka _ tako da: prvi znak ne može biti cifra i ime može imati najviše 31 znak.

Primeri ispravnih imena:
skola, y, x, a, zbir, Programski_jezik_C, INT

Nedozvoljeno je:
3dan, int, x+y, programski jezik, ...

___________________________________________________________________________________