Promenljive

Promenljive u programskom jeziku su objekti koji imaju neku vrednost, pri čemu se vrednost može menjati u toku izvršavanja programa. Pri tome to ne može biti bilo koja vrednost, već samo vrednost jednog tipa.

Svaka promenljiva koja se koristi mora biti deklarisana. Deklaracijom se određuju:
• ime promenljive (to je ime prema sintaksi jezika C),
• tip promenljive (odnosno tip kome pripada vrednost date promenljive) i
• početna vrednost (vrednost u početnom trenutku) – neobavezno.

Deklaracija promenljive ima sledeći zapis:

ime_tipa ime_promenjive [= vrednost];

gde je ime_tipa tip promenljive,
ime_promenjive ime promenljive, a vrednost (koja može ali ne mora biti navedena) početna vrednost date promenljive.

Na primer, deklaracijama:

int i, j, n=10; float a, e=2.71, pi=3.14; char c, d='?';

su deklarisane:
• promenljive celobrojnog tipa i, j i n;
• promenljive realnog tipa a, e i pi;
• promenljive znakovnog tipa c i d.
Promenljive n, e, pi i d imaju, redom, vrednosti 10, 2.71, 3.14 i '?'.

Pravila za dodeljivanja imena promeljivih

Promenljiva moze sadrzati proizvoljno ime ali ono treba da opisuje namenu promenljive, dakle ako treba da cuva zbir nekih brojeva verovatno ce te je nazvati „zbir“ ili „rezultat“. Imena promenljivih smeju da sadrze slova, brojeve i znak donje crte( _ ). Na pocetku imena se mora naci ili slovo ili donja crta, broj ne sme!

Tipovi promenjivih

Decimalni tip – INT

Ovaj tip je najkorišćeniji tip podatka. Promenljive koje su tipa int ( skracenica od integer) u 32bit-nom sistemu zauzimaju 4 bajta i u takvim promenljivim mozete cuvati decimalne cele brojeve kao sto su 0, 789, 4000, -1, -4569 i sl. Primer deklaracije ovakve promenljive :

int broj1;
int broj2 = 150;

Realni tip – FLOAT I DOUBLE

Nedostatak tipa int je u tome sto ne moze cuvati vrednosti koje imaju decimalnu tacku odnosno „zarez“(dakle realne brojeve) vec INT sve cifre „iza zareza“ odbacuje. Da bi cuvala ovakve brojeve promenljiva mora biti tipa float ili, ako je broj enormno veliki, tipa double. Primer deklaracije ovakvih promenljivih:
float x;
double y;

Kljucne reci SHORT i LONG

Ove kljucne reci mogu se primeniti samo na do sada opisane tipove podataka. Ako deklarisemo promenljivu X kao „short int“ ona ce sadrzati (u 32bit-nom) sistemu 2 bajta, dakle duplo manje od regularnog int-a. Medjutim ona moze sadrzati brojeve ciji su opstezi takodje duplo manji. Kljucna rec long omogucava da promenljiva ima veci opseg od onog koji bi ta promenljiva imala bez ove kljucne reci.

Znak – CHAR

Gore pomenuti tipovi su cuvali brojeve a promenljive koje su tipa char cuvaju simbole. Svaka promenljiva tipa char zauzima svega jedan bajt i moze da cuva samo jedan simbol. Simbola ima ukupno 255 i tu spadaju kompletna engleska abeceda, brojevi i razni drugi simboli i znakovi. O ovom tipu podatka cemo detaljnije pricati kasnije.

Tablica: Tipovi podataka i intervali vrednosti













KONSTANTE
Konstanta je objekat u programu koji ima ime i koji dobija vrednost jednom, pre početka izvršavanja programa i ne može se menjati. Konstanta se definiše rezervisanom reči define pre početka glavne funkcije programa (pre void main() ).

Primer: #define PI 3.14

_______________________________________________________________________________