Memorija

Memoriju delimo na unutrašnju (primarnu) i spoljašnju (sekundarnu).

Primarna (unutrašnja)memorija
- RAM
- ROM (“read only memory” – memorija čiji sadržaj ne nestaje gašenjem računara i može se menjati samo specijalnim uređajima; u nju su upisani najelementarniji programi koji obezbeđuju funkcionisanje delova računara, kao i inicijalni program koji npr. sa hard-diska učitava i pokreće operativni sistem), kao i specijalni kanali (“portovi”) koji služe za komunikaciju centralnog procesora sa spoljnim uređajima.

Sekundarna (spoljna) memorija
Sekundarni memorijski uređaji služe nam za dugotrajno memorisanje podataka. Kada su se pojavili prvi računari za dugotrajno memorisanje podataka bile su korišćene bušene kartice i papirne trake. Sa razvojem tehnologije, posebno u oblasti magnetnih memorijskih materijala, prešlo se na čuvanje podataka na magnetnim medijumima, prvo na magnetnim trakama, a kasnije i na magnetnim diskovima.
- hard disk
- CD
- DVD
- Disketa
- memorijske kartice

 RAM MEMORIJA
U RAM memoriji nalaze se podaci koji se trenutno obrađuju na računaru. To praktično znači da, ako procesor služi za obradu podataka, RAM memorija je mesto u računaru gde se ti podaci obrađuju. Sadržaj RAM memorije briše se kada se računar isključi. Ona takođe utiče na brzinu rada računara - što je više RAM memorije to će manje vremena procesoru trebati da obradi podatke.

Osnovna jedinica mere kapaciteta RAM memorije je megabajt (MB).
Nasuprot sekundarnoj (spoljašnjoj) memoriji, primarna memorija ima sledeće osobine:

* značajno je brža (često hiljadama puta)

* direktno je adresabilna (RAM)

* gubi sadržaj po prestanku napajanja (sem u slučaju ROM memorija)

HARD DISK
Hard disk ili tvrdi disk je uređaj za smeštanje podataka. Svi programi, dokumenta, muzika i filmovi koje imate u vašem računaru skladište se na hard disku. Za razliku od RAM memorije, on čuva podatke i kada se računar isključi. Prirodno, što je više prostora (memorije) na hard disku, mogućnosti računara rastu: može se instalirati više programa, može se skladištiti više podataka...


Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentričnim krugovima (cilindrima) na površini tvrdih okruglih ploča (diskova).

Prvi hard diskovi bili su kapaciteta svega par kilobajta. Povećavanje kapaciteta ostvareno je dodavanjem dodatnih diskova, povećavanjem gustine zapisa i sl.

Floppy diskovi
U današnje vreme se gotovo ne koriste jer ih sve više potiskuju memorijske kartice. Njihova fizička veličina je vremenom opadala, dok se njihov kapacitet vremenom povećavao. Prvo su postojali flopi diskovi od 8" (inča), zatim od 5,25" i na kraju diskovi od 3,5", koji su i danas u upotrebi. Memorijski kapacitet je u početku bio 80 KB, dok je na kraju idostigao 2,88MB. Za ove uređaje karakteristično je: diskovi se vrte samo za vreme čitanja ili zapisivanja podataka. Takođe kod njih magnetne glave dodiruju površinu diska što loše utiče na životni vek i uređaja i svake pojedinačne diskete. Naslednici flopi disketa bili su ZIP i JAZZ diskete koje su takođe potisnute iz upotrebe od strane optičkih medija i memorijskih kartica.


Optički diskovi
Optički diskovi imaju veliki kapacitet, mehaničku robusnost i obezbeđuju dugu trajnost podataka. Rade na principu laserskog čitanja, a upis može takođe biti laserski ili na neki drugi način. Na plastičnu ravnu površinu kružnog oblika, u procesu proizvodnje diska, nanosi se tanak film materijala koji služi kao optički medijum. Zapis podataka vrši se laserom jače snage (od lasera koji služi za čitanje) tako što se na filmu stvaraju tanji ili deblji slojevi. U trenutku kada podatke čitamo sa diska, ti slojevi reflektuju lasersku svetlost, slabijeg lasera, na različite načine, što sam uređaj interpretira kao logičku nulu ili logičku jedinicu. U sadašnje vreme razlikujemo tri vrste optičkih diskova: CD-ROM (Compact Disc Read Only Memory), WORM (Write Once Read Many) i DVD (Digital Versatile Disc ili Digital Video Disc). CD i DVD diskovi su najviše zastupljeni. Njihovi kapaciteti su: 210 ili 700 MB kada su u pitanju CD diskovi i 4,7 GB kada je u pitanju DVD disk. Pošto se DVD diskovi i dalje razvijaju sve više postaju standard DVD diskovi kapaciteta od 8,5 GB i 17 GB, a više nisu retkost i diskovi većeg kapaciteta. U današnje vreme postoje dva tipa i CD i DVD diskova a to su: neizbrisivi (CD-R i DVD-R) i izbrisivi (CD-RW i DVD-RW). WORM diskovi su bili popularan standard osamdesetih godina prošlog veka. Odlikovao ih je veliki kapacitet i činjenica da su postojali samo neizbrisivi WORM diskovi.

Memorijske kartice
Memorijske kartice su u današnje vreme najrasprostanjeniji medij za prenos podataka. Memorijski kapacitet im se kreće od 32MB do 16 GB. Nemaju pokretnih delova več se sastoje, obično, od samo tri komponente: kućišta, kontrolera za upis i čitanje podataka (koji se nalazi u jednom čipu) i memorijskog čipa. Najrasprostranjeniji su sledeći tipovi memorijskih kartica : CompactFlash, Memory Stick Duo, micro SD, xD, Intelligent Stick (USB Fleš memorija), MMC microCard i drugi.